Атлантизам


 

 

Последњи ступањ метастазе таласократије, као принципа владавине мора и меркантилизма – стила живота у којем је све на продају (укључујући здравље, част, нагон за животом). Као такав постављен је Атлантском повељом из 1941, којом су се Британија и Америка договориле како да воде „слободан свет“ после рата. Наводе се одређени принципи који су сви до једног погажени. Атлантизам има као војно крило НАТО и неке мање савезе на Пацифику.

 

12746602_10204472606210186_2005641865_n

Политичко-економско крило је пре свега ЕУ, затим споразум НАФТА који регулише заједничко тржиште Северне Америке (укључује Мексико) и у много мањој мери (због мање контроле) АСЕАН у Југоисточној Азији. Ту су и „форуми одлучивања“ – Г7, Давос, Билдерберг група. Односи са арапским монархијама веома развијених демократских институција (Саудијска Арабија) као и са „борцима за слободу“ (Исламска Држава, Десни Сектор) развијају се више неформално, али делотворно. Ту су и гомиле „корисних идиота“ („невладиних“ активиста) који свирају за мале паре стално исту тему о „демократији“, „вредностима“ и „реалности“.

 

Један од индикатора атлантизма је свеприсутност Америке која себи тепа да је „једина светска сила“ и „предводник слободног света“. Како су вазали, званичници земаља ЕУ и још неких због тога се не буне. Америку тако сматрају најутицајнијом чланицом ЕУ, иако није члан нити има било какве обавезе према истој. Ако је на неком скупу балканских земаља Америка, то је зато што је она стара балканска земља, ако то нисте знали...