Белорусија


 

Белорусија је још једна од чланица Евроазијског економског савеза, која је у овај савез ушла 29. маја 2014. Декларацију о ЕАЕС потписали су председници Русије, Белорусије и Казахстана још у новембру 2011. То је био логичан наставак сарадње започет у оквиру Совјетског савеза, а настављен у Заједници независних држава.

 

Ова земља је одувек била блиска Русији, која је њен најмоћнији пословни партнер. Такође, Русија финансијски подржава Белорусију, али тако да се та финансијска помоћ не претвори у дуг који се тешко може вратити (као што би се десило кад би се новац позајмљивао од ММФ-а, Светске банке и сл). Наиме, сарадња ове две земље заснива се на обради руске нафте у белоруским фабрикама. Део прихода од продаје нафтних деривата Минск враћа у државну благајну Русије. Износ од око 3 милијарде долара практично је једнак износима за које Минск из године у годину моли у виду кредита за помоћ својој економији.

 

hospitalityrural

Према Уставу, Белорусија је председничка република са председником као шефом државе и Народном скупштином као носиоцем законодавне власти. Председник се бира на петогодишњи мандат на директним изборима са неограниченим бројем мандата (у складу са изменама Устава из 2004). Од 1994. председничку функцију обавља Александар Лукашенко. Тренутно тече његов пети мандат. Народна скупштина је дводомни парламент кога чини 110 чланова Представничког (доњег) дома и 64 члана Савета Републике (горњи дом).

 

Председник Лукашенко је свој начин владавине описао као ауторитативан демократски систем. Са друге стране западне владе белоруског председника сматрају диктатором, што је у Белорусији протумачено као мешање у унутрашње ствари. Савет Европе је 1997. суспендовао Белорусију из свог чланства због „неправилности“ на изборима одржаним годину дана раније и притисцима које је власт наводно вршила (над опозицијом, невладиним организацијама, новинарима, мањинама…). Белорусија није више под санкцијама будући да Запад жели да је окрене против Русије.

 

Оружане снаге делују у оквиру Министарства одбране и подељене су у три рода: копнена војска, ваздухопловство и специјалне јединице. Главнокомандујући оружаних снага је председник државе. Сви пунолетни младићи имају обавезу редовног служења војног рока и они уједно чине резервни састав Војске Белорусије (војни рок траје 12 месеци за високообразоване регруте, док за остале траје 18 месеци).

Alyaksandr_Lukashenka_in_uniform_-_EDM_June_28__2016

Србија је са Белорусијом потписала уговор о слободној трговини и специјалним везама, а билатерални односи између две земље су на највишем нивоу (Србија има амбасаду у Минску, а Белорусија у Београду).

 

Географија

 

Белорусија континентална је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, и Летонијом на северозападу. Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом. Највећа је Бјеловешка шума, реликтна прашума која се простире од Бреста до Бјалистока у Пољској и под заштитом је УНЕСКО-а. Државна територија је релативно равна, без већих узвишења. На југу, око реке Припјат налази се велика мочварна низија Полесје, уједно једно од највећих мочварних подручја у Европи. Хидролошка карта Белорусије је веома богата и разноврсна. Њу чине 42 реке и хиљаде мањих језера.
Главни и највећи град је Минск. Градска територија обухвата површину од 348,84 км² и има статус засебне административне јединице у земљи у рангу са областима. Према проценама националне статистичке службе за 2014. годину у граду је живело 1.941.000 становника, док у ширем градском подручју живи преко 2,6 милиона људи, што чини око четвртине укупне популације у земљи. Према броју становника Минск се налази на 4. месту на подручју некадашњег Совјетског Савеза, односно на десетом месту у Европи.

 

Најважнији извори државних прихода пољопривреда и индустрија. Највише се извозе кромпир и производи добијени од животиња а што се индустрије тиче, ту су трактори и остале пољопривредне машине МИЗ- а (Мінскі трактарны завод).

slideris

Историја

 

Пре доласка Словена на територији Белорусије боравили су Кимерци, Скити и касније (у 3.в.н.е) балтичка племена. Садашња белоруска територија била је привлачна и Хунима. Ипак, они нису успели да за њу изборе са Словенима који се ту досељавају између 6. и 8. века. Тадашњи Источни Словени заједно са германским Варјазима оснивају прву велику државу у том делу Европе ― Кијевску Русију.

 

У 12. веку, након монголске провале у којој је Кијев био до темеља уништен, Кијевска Русија се распала на неколико мањих кнежевина, а кнежевине које су се налазиле на подручју Белорусије ушле су у састав Велике кнежевине Литваније. Једна од тих кнежевина, Минска, крејем 15. века толико је проширила своју територију да је обухватала простор од Црног до Балтичког мора.

CASTLES-OF-BELARUS

Велика кнежевина Литванија ушла је у унију са Краљевином Пољском 1386. чиме су белоруске земље ушле у састав Пољске. Литванско-пољска унија престала је да постоји 1795. поделом Пољске коју су извршиле Руска Империја, Пруска и Аустрија. Белоруске територије тако су потпале под власт Руске Империје (под Катарином Великом) и у њеном саставу су се задржале до пропасти царства 1917. године.

 

Белорусија је добила независност 1918. и то уз помоћ Немачке која је покушала да појача процес германизацје Словена на том подручју. Независност није била дугог века јер су се немачке трупе повукле 1919. а на њихово место дошла је совјетска Црвена армија. Тако настаје Совјетска Социјалистичка Република Белорусија, касније Белоруска Совјетска Социјалистичка Република.

 

Захваљујући совјетском моделу привредног развоја, Белорусија је током тридесетих година 20. века доживела убрзану индустријализацију. Тај развој је заустављен, наравно, током Другог светског рата. Након што је Немачка напала СССР 22. јуна 1941. прва на удару се нашла Белорусија. Њена целокупна територија била је окупирана за само месец дана. Током трогодишње окупације, до темеља је разрушено 209 градова, а погинуло је између 2 и 3 милиона људи (трећина тадашњег становништва). На подручју Белорусије налазило се 287 концетрационих логора.

 

Након ослобођења у лето 1944. почео је велики процес обнове земље. Белорусија је убрзо претворена у велико градилиште а касније и у главни центар индустријске производње читавог совјетског запада. То је довело до отварања нових радних места , али и до интезивног насељавања руског становништва из унутрашњости СССР-а (ово је још једног разлога због чега је Белорусија увек била про-руски оријентисана. Слична ситуација је и у Казахстану, чији северни део насељава руско становништво).

 

Белорусија је највише осетила последице нуклеарне хаварије у Чернобиљу из 1986. године. Правац ветра првих дана и недеља након хаварије довео је до тога да sе од укупне количине радиоактивног цезијума 137, чак 70% задржало над Белорусијом. О коликој хаварији је била реч најбоље сведочи податак да је чак у јулу 1991. цела територија Белорусије била проглашена зоном еколошке катастрофе.

 

Након распада Совјетског савеза Белорусија креће својим путем. Данас је то земља будућности, захваљујући, пре свега, Лукашенковим реформама. Овоме ће бити посвећен посебан чланак.

Borisov-church-Belarus

Лазар Перић