Варјашки савез — алијанса мира


 

 

 

 Иако се кошмар марионетских западних влада обистино појавом Путина, постоје ствари које их брину много више. Ту је, на пример, развој Евроазијског савеза, који је Запад покушавао да спречи већ у зачетку, узрокујући сукобе у Украјини. Други кошмарни сценарио представљао би уједињење истинске, не-америчке Европе са Русијом. Оваква Европа била би, наравно, знатно мање либерална од ове данашње (у сваком смислу те речи) и за такву Европу се залаже европска десница. Међутим, то никако не би одговарало водећим „атлантистичким“ силама, Америци и Енглеској. Оне одавно покушавају да одвоје Русију од остатка Европе, стварањем тампон-зоне од Балтика до Црног мора.

Aтлантистичке силе посебно би биле угрожене уколико би се склопио савез Русије са Немачком. Сличан савез је током историје већ био у повоју. 1815. формирана је Света Алијанса коју су чиниле Русија, Прусија и Аустро-Угарска. Нешто касније, ствара се Лига три цара (1873-1887), тј. савез императора Русије, Аустро-Угарске и Немачке. Русију  у овом савезу представљају Александар Други Романов и његов наследник, Александар Трећи. Лига је била замишљена као савез који би био гарант мира у Европи, а исти случај би био и данас.

 12721772_10204483174274381_267093315_nСавез Словена и Германа се још и раније показао као успешан, а био је оличен у појави варјашких кнежева. Као што знамо, резултат њихове владавине био je стварање и експанзија Кијевске Русије. Варјашка династија изнедрила је изузетне личности каo што су кнез Свјатослав (који је победио Хазаре), кнез Игор (јунак „Слова о Игоровом походу“), кнез Владимир, који је покрстио Русију итд. Након Варјага тј. Рјуриковича, Русијом влада још једна династија која се такође „меша“ са германским владарским породицама. У питању су, наравно, Романови, који од 1761. остају без мушког наследника. Удајом кнегиње Ане Петровне за Карла Фредерика  они постају Холштајн-Готорп-Романови. (на слици, кнез Свјатослав)

Све ово не треба да брине словенофиле јер заправо, и сами Германи имају словенску генетику. У Немачкој, рецимо, има доста оних који су носиоци словенског гена хаплогрупе Р1а. Такође, у северној Немачкој и на југу Скандинавије велики је број носиоца гена из хаплогрупе И, која увек прати словенску Р1а (код нас је овај ген доминантан у Херцеговини). Не чуди онда што је германску елиту душа увек вукла на словенски Исток…

Шта би донео „варјашки“ савез уколико би једног дана био могућ? У њему би се спојило најбоље од оба народа: словенска духовност и германска практичност,  словенски идеализам и германска рационалност, словенска креативност и флексибилност, и германска посвећеност проблему, итд. Оба народа су у прошлости показала своју храброст тако да би заједничка армија представљала велику претњу атлантистима. Посебно што би се за потребе ове армије развила војна технологија која би била одговарајући пандан атлантистичком (НАТО-у).

Чак су и Американци свесни да би немачко-руски савез био од користи за оба ова народа, а штетан по Американце. Ово видимо из изјаве Џорџа Фридмана, директора Стратфора, који каже да су: „САД увек сматрале да највећа опасности прети од потенцијалног савеза Русије и Немачке. То би био савез немачких технологија и капитала са руским природним и људским ресурсима.

 

Европски и евроазијски „Хартленд“

 

12721817_10204483174314382_875399376_n

 

Према Халфорду Макиндеру Русија представља средиште Евроазије, њено срце или „Heartland“. Ово је толико важан регион да Макиндер сматра да онај ко контролише Heartland контролише целу Евроазију. А онај ко контролише „Средишње острво“ контролише цео свет. Водећи се том логиком можемо закључити да је и Немачка „Heartland“ али „Heartland“ у малом. Она представља средиште Европе па је јасно зашто је њена улога у ЕУ најбитнија. Највећи проблем је што саму Немачку не води (истински) европска већ проамеричка власт што значи, шта? Да Немачку контролише управо Америка. Јасно је зашто Европска унија није независна и зашто је то само америчка колонија. Да би се Немачка и даље држала под америчком шапом она не сме да буде довољно јака да би постала суверена. Отуд ТТИП споразум али такође и избегличка криза (јер која земља је циљ емиграната и којој земљи друге чланице ЕУ плаћају да задржи емигранте…)

Немачка може да буде истински јака и независна само ако уђе у континентални савез са Русијом. Чак и пре америчке окупације Европе идеју о оваквом савезу имали су истакнути немачки мислиоци Карл Хаусхофер и Карл Шмит. Да је овакво решење добро за Немачку али и за Русију сматра и отац модерног евроазијства Александар Дугин. Он се залаже за континенталну осовину Берлин-Москва-Токио што је тренутно немогуће остварити.

 

 

***

 

 

Али да видимо шта сами Немци мисле о односу њихове земље са Русијом… Најнаклоњенији Русији су чланови ПЕГИДЕ, патриотске организације која стиче све већу популарност. Поред три основна захтева ПЕГИДЕ (да се престане са лажима у медијма, да престане издаја сопственог народа од стране Немаца и да се заустави масовно усељавање странаца) постоји још један посебан захтев а то је МИР СА РУСИЈОМ. На протестима које организује ПЕГИДА могу се видети и следеће пароле „Дијалог са Русијом!“, „Мир са Русијом!“, „Доста је било рата у Европи!“, „Немачка ван НАТО-а!“ и сл. Споменула бих и странку АФД (Alternative für Deutschland) коју прозападни немачки медији погрдно називају „Пегидиним привеском“. Они су такође традиционалисти и конзервативци, а највећи проблем виде у емигрантској политици Немачке. Иако се не баве посебно руским питањем, својевремено је један њихов члан у Европском парламенту устао против санкција Русији. Његово име је Маркус Прецел који је у међувремену изашао из Европарламента.

12736441_10204483174114377_471202255_n

Демонизована немачка опозиција која за себе поносно каже да представља народ („Wir sind das Volk) чини политичку силу која би Русији била на располагању. Да видимо како стоје ствари са опозиционим медијима....

Јирген Елзесер, уредник опозиционог магазина „Компакт“, познат и по томе што је „геноцид“ у Сребреници назвао лажју, такође се залаже за сарадњу са Русијом.  Штавише, његово схватање је много шире јер он сматра да Немачка са Русијом треба да уђе у евроазијски савез (тј. Еurasisches Bündnis mit Russland“, видети чланак о његовом говору у Москви „Elsässer spricht in Moskau“). Стога и не чуди што је управо Елзесер 2013. представио Немачкој најпознатијег  савременог идеолога евроазијства, Александра Дугина (интервју из 2013). У интервју за  „Геополитику“ (април, 2015). Он је изјавио да „рат против Путина мора да се води без нас, јер сваки пристојан Немац има дужност да се супротстави и устане против хушкања на рат против Русије. Окруживање наших суседа на Истоку није у нашем нити у европском интересу, него служи само англо-америчкој моћи“. Елзесер је свестан и да је „немачка економија упућена на руско тржиште, и она се противи антируским мерама и санкцијама. ПРОБЛЕМ У НЕМАЧКОЈ ЈЕ ПОЛИТИЧКА КЛАСА КОЈА ЈЕ АМЕРИКАНИЗОВАНА И СТОЈИ У СУПРОТНОСТИ СА ИНТЕРЕСИМА НЕМАЧКОГ НАРОДА И НЕМАЧКЕ ПРИВРЕДЕ“.

12746134_10204483174194379_1610182485_n

са протеста против самита Г7 у Баварској

Један од оних који схватају шта стоји иза изазивања непријатељства између Русије и Немачке је велики пријатељ Србије, немачко-амерички писац Вилијам Енгдал. Он такође сматра крајње штетним ово непријатељство ― штетним како по  Европу, тако и по саму Немачку. Лоши односи између две земље, сматра он, резултат  су политике „богова новца“ Лондона и Њујорка још од убиства цара Александра Другог. Енгдал штавише тврди да је овај атентат извршен управо да би се спречила мирна алијанса између Немачке и Русије. Ево како Енгдал објашњава како Америка све спречава успостављање „варјашког“ савеза: „Примарни циљ украјинског рата Викторије Нуланд је био да се наруши растућа немачко-руска сарадња. Питање од виталног значаја за будућност Немачке и Европе биће то да ли ће немачки политичари наставити да клече испред Обаминог престола или његовог наследника, или ће дефинисати своје истинске интересе у ближој сарадњи са израњајућом евроазијском економском ренесансом, коју обликују Русија председника Путина и Кина председника Сија“.

12714007_10204483174034375_1585286286_nДобра воља Немаца, као што видимо, постоји, па би проруске снаге могле да се активирају у случају да се однос Немачке према Русији поново доведе у питање.  У чему је онда проблем? Највећи део Немаца не поседује критички став према информативном садржају који се пласира у домаћим медијима, а који озбиљно раде на сатанизацији Русије. Чак и млади, образовани људи са израженим антикапиталистичким и антиглобалистичким ставом сматрају Русију земљом диктатуре, а Путина некаквом баба-рогом (односно баба-Јагом). Због тога би Русија у Немачкој, као и у осталим земљама, морала да ојача своје присутсво у медијима, али и да озбиљније комуницира са опозицијом и невладиним сектором. (На слици, Александар Други Романов)

 

...

 

Европска цивилизација настала је под притиском номада из Азије. Време је да евроазијски народи, од којих тренутно највећу оружану (али и духовну) снагу имају Руси, поново науче Европу како да успостави бољи, другачији поредак. Њима би, чак и више него Русима, одговарало да уђу у евроазијски континентални савез, који би почео као „варјашки“.

 

Весна Какашевски