Духовна основа европског уједињења


 

Показали смо, дакле, да Европа није ЕУ. Можемо чак рећи да се појам ЕУ супротставља појму Европе, јер су суштинска одређења Европе култура, критика, слобода и Традиција… Порекло ЕУ заправо и није изворно европско, односно, не стоји у релацији са оним што је Европа заправо. Ово се види из принципа на којима се заснива њено постојање- ЕУ је економски савез, а Европа се до сада никад није уједињавала на економској основи. Ту је такође и тенденција ка културној унификацији о којој смо већ говорили. Током своје историји у Европи никад заиста није постојао пројекат какав је пројекат Европске уније. Иако се дешавало да се другим народима намеће сопствена вера и језик (пре свега, католицизам и немачки језик) ниједна сила до сада није покушавала да натера оне који су јој потчињени да се одрекну свега што представља њихов идентитет. Или, пак, да се исто облаче, исто размишљају, купују исте “cool” производе итд.

 

Европа је данас скуп клонова, а за то је заслужан један спољашњи чинилац. У питању је једна сила не-европског порекла, чији је носилац САД. Сплетом историјских околности САД је постала спроводник ове сатанске воље, али, заправо, тенденција ка нивелацији и атомизацији предствља обележје доба у коме живимо. Филозофи традиционализма због тога сматрају да бивствујемо у последњим временима, да је ово крај историје, и да је наступило ”мрачно доба”. Мету ове сатанске воље представља Европа као принцип Традиције, а у ширем смислу, и цео евро-азијски континент.

 

propast evrope
 

По Драгошу Калајићу, ЕУ карактеришу ”процеси интеграције који теже да успоставе једну општу једнообразност и нивелацију, односно уништење богатства различитости”[1]. Европа је дакле инфицирана вирусом атомизације, она наликује болеснику чије се тело распада пре него што ће постати прах и пепео. На нама, истинским Европљанима, је да покушамо да то спречимо или да макар успоримо овај процес. Којим би путем онда требала да крене Европа и за шта би, онда, требали да се залажемо?

 

Уједињена Европа

 

Упркос свим негативним последицама уједињеља Европе на економској основи, не бисмо смели пренебећи чињеницу да је Европа угрожена и да ће, као таква бити много јача ако се уједини. За почетак, Европа као ЕУ је потпуно незаштићена од потенцијалних непријатеља будући да је према споља потпуно отворена, и без икакве дефинисане спољне политике. Ту је и недостатак заједничког става земаља чланица ЕУ, будући да свака земља по питању односа са земљама које су ван ове заједнице наступа самостално. Такође, ту је и питање војне политике. Европски војници се у оквиру НАТО-а боре за америчке циљеве, за америчку доминацију над остатком оног, још увек слободног, света. Европа као ЕУ заправо нема суверенитет, ако суверенитет одредимо у складу са теоријом Карла Шмита као самоуправљање, самосталност, одређеност у унутрашњој и спољњој политици итд.

 

Шта би онда била истинска Уједињена Европа? На примеру европских империја и светих царстава о којима смо већ говорили показало се да је Европу могуће ујединити на основу једне силе којој се све подређује. Та сила није економска моћ нити било шта тако вулгарно и материјално као што је новац (било да је у питању долар или еуро) већ се једноставно ради о сили Духа. Јер како се током историје с времена на време Европа уједињавала? Крсташки ратови, на пример, показују да је могуће уједињење на основу заједничке идеје духа у облику вере. Савези су се стварали на заједничкој идеолошкој основи тј. на основу неке Идеје (нпр. слободан свет протв нацистичке Немачке) Или, вратимо се поново на велике европске империје… Римску империју су повезивале културне и религијске нити, а не економске у смислу светског тржишта. Везивно ткиво евро-азијске Отоманске империје био је ислам, док су суштину династичких империја чинили наслеђе и традиција. Јулијус Евола сматрао је да ”истинска” империја треба да буде у основи духовна, што је, заправо, и сасвим логично. Јер и у политици, као и у Универзуму генерално, дух је принцип целине и јединства, насупрот коме стоји хаотична материја као скуп појединачних честица. За разлику од ових, ”истинских” империја, ЕУ и САД су само ”псеудо империје” (Драгош Калајић, ”Европска идеологија).

 

krstaši
 

Европа, дакле, треба да се уједини управо на основу онога што она јесте. На основу традиције, наслеђа, историје, културе… свега онога што је заједничко свим европским земљама. А свакако не на основу новца или неког заједничког договора који се базира искључиво на економском интересу. Према мишљењу Драгоша Калајића, сила која би требала да уједини Европу је радикална десница. Она представља браниоца традиције, она је и чувар националног идентитета, чак и по цену конфликта са другим земљама и народима. Она, како каже Калајић треба да пробуди националну свест свих европских народа све до спознаје суштинског европског јединства. ”Тај задатак изискује и обнову националних, етничких те регионалних и културних традиција, ритуала и обичаја, редова и братстава, општина и задруга те надсве изворног стваралачког духа и гласа, што налаже ослобађање медија масовних комуникација од служења програмима помрачења људскости”[2]

 

[1] стр 202, Драгош Калајић, Европска идеологија, ИКП ”Никола Пашић”, Београд, 2004

 

[2] стр 208, Драгош Калајић, Европска идеологија,ИКП ”Никола Пашић”, Београд, 2004

 

Весна Какашевски