Евроазијска идеја као идеја слободе


 

 У времену у коме живимо постоје само две идеологије које представљају израз човекове тежње ка слободи— идеологија евроазијства и идеја која стоји иза настанка БРИКСа. Евроазијска идеја и концепт БРИКСа заправо се могу сматрати само другачијим ликом једне идеје тј. вечне људске идеје о слободи. Данас, нажалост, не постоје друге идеје која би могле да претендује на то место. Како год екстремно или чак надобудно ово деловало, за наведену тврдњу постоје основе у реалности. Јер колико год „слободарска“ нечија идеологија била, она није таква у потпуности, јер не обухвата читав један део света, један другачији начин размишљања, једану алтернативну политичко-економску визију.

 

Ма колико отвореног ума били, они који не схватају какво зло представља капитализам нису заиста слободни. Чак и ако живе и делују у складу са етиком и традиционалним системом вредности, а одобравају доминацију Запада, још увек нису ослобођени. Борци за људска права, еколози, сви они који се боре за слободу свих и један нормалан живот... Ако подржавају санкције наметнуте Русији и жмуре на то што се убијају Новоруси, што страдају косовски Срби, Курди и остале жртве ИСИСа, противници Боко Харама... ако све то толеришу, никад се неће ослободити окова.

 

12784206_10204521941163529_140283617_n

 

Као идеја слободе, ЕА/БРИКС идеја „покрива“ мноштво слобода... На првом месту, то је слобода политичког и економског деловања или политичко-економске независности. Она у себе може укључивати слободу и право сваке културе на афирмисање својих вредности и традиције. Насупрот ЕУ/НАТО идеологији, ЕА/БРИКС идеја пре може да се повеже са слободом изражавања и независношћу медија. Да није тако, у Русији нико не би могао да види и чује Pussy riot. Насупрот Русији, у Немачкој се скривала истине о силовању жена од стране миграната. Толико о демократији... Ту је и слобода да живимо здраво и да се хранимо здраво, уколико се на то одлучимо. Слобода да очувамо морал и национални идентитет. Слобода да изаберемо да не пропадамо морално и духовно.

 

Као покрет слободних, евроазијски покрет је нужно антиглобалистички, као, уосталом, и БРИКСова идеологија. Евроазијски покрет се, заправо, пре може назвати „алтерглобализмом“ а ево и зашто... Евроазијци јесу за глобалну сарадњу, али не на основама „Златне милијарде“ под англо-америчком хегемонијом. Као и за размену култура, али не и за културну нивелацију или доминацију једног културног обрасца. У случају Европе, ово би био романско-германски образац, кога је Трубецкој још давно уочио.

12767521_10204521942283557_1701199196_nДакле, оно за шта се ми, евроазијци, желимо и за шта се залажемо је СЛОБОДА. Јер слобода је од свих ствари најважнија (libertas omnibus rebus favorabilior est ). Тежња за слободом која је водила наше претке покреће и нас, српске евроазијце. Она још увек постоји, мада спутана пониженошћу и малодушношћу, у бићу нашег народа. И полако се буди, јер време је за буђење.

 

Срби више не желе да буду под окупацијом, желе да имају слободу избора, а не политичке домаће задатке које треба да испуне за прелазну оцену. И све то због уласка у заједницу у којој ће нашу, још увек технолошки и економски неразвијену земљу „појести“ корпорације. Сматрамо да је много боље да се развијемо упоредо са осталим земљама и учествујемо, у складу са својом понудом и могућностима, у глобалној размени. Како материјалних добара тако и у културној размени. А ствари су врло једноставне... Ми желимо да гајимо и продајемо своје производе, да радимо и зарађујемо, да будемо поштовани. Да поново будемо поносни што смо једна од великих евроазијских култура, а не „европски губавци“ или „европске наказе“. Зато је избор врло лак. И зато се Србија окреће Евроазији.

 

 

 

Предраг Милојевић/ Весна Какашевски/ Иван Вукадиновић