Евроазијски покрет


 

 

Покрет који два пута настаје у Русији као последица великих ломова, пропасти дотадашњих Империја и преиспитивања која су због тога уследила. Евроазијство тражи пут на Исток, насупрот преферираном западном правцу који је Русију два пута довео на ивицу опстанка. Евроазијство потире измишљену границу између Европе и Азије, како у односу на само ткиво Русије, тако и на ширем простору, јер што би рекао претеча покрета Данилевски „У суштини Европе и нема, реч је о западном полуострву Азије.“

 

12736321_10204472663451617_928482287_n

 

Сам почетак евроазијства је 1920-та година када је кнез Николај Трубецкој у Софији објавио своју знамениту књигу „Европа и човечанство“. Годину дана касније 1921-ве године Николај Трубецкој, Пјотр Савицки, Георгије Флоровски и Пјотр Сувчински издали су у Софији зборник есеја „Излаз ка Истоку. Претпоставке и испуњење. Изјава Евроазијаца. Књига 1″. То је и званични почетак организованог евроазијства. Први Евроазијци супротстављали су се доминацији романо-германске културе и њеном проглашавању за универзалну. Такође су разматрали питања зашто је дошло до бољшевичке револуције, и шта радити после ње.

 

Покрет обнавља Александар Дугин после распада СССР-а 1991. Он уноси неке универзалне појмове, као што су Традиција, телурократија (владавина Копна), урански (небески) принцип, и слично. Осим тога, развија нову геополитичку стратегију савеза Истока и Југа против „Златне милијарде“ Запада. На тај начин између евроазијства, најшире схваћеног, и антиглобализма данас можемо ставити знак једнакости. Евроазијски покрет се развија у многим земљама од Лисабона до Токија, код појединаца који виде евроазијство као једини пут у квалитативну промену светских односа, и супротстављање хегемонији атлантизма која представља владавину малог броја људи над цели светом.