Евроазијски одговор


  Евроазијски покрет се формира 20-тих година, на основу идеја руских мислилаца, белих емиграната, као што су кнез Трубецкој или Пјотр Савицки. У веома сажетом виду, њихова идеја је била да Русија није ни Исток ни Запад, није Европа и није Азија, већ засебан, трећи континент – континент Евроазија. И то као посебна цивилизација, која „спаја елементе и једне и друге и своди их на извесно јединство“. Цивилизација која се равна по својим сопственим законитостима и има сопствени развој, сасвим различит од западне.

 

Неоевроазијство 90-тих година прошлог века обнавља ову традицију мишљења у сасвим новим околностима: у време када је епоха модернизма завршена, а наступа „постмодерна“. Постмодерна, то је глобализација, „нови и застрашујући еон“, епоха Левијатана, са свим оним што је неизбежно прати. То је „поредак трговаца“, са својим парадигмама и мерилима, које је могуће свести на укидање свих традиционалних облика идентитета – држава, вероисповести, нација, етноса, чак и породица и полова. Униформни и тоталитарни поредак, који не трпи разлике.

 

Како се томе супротставити? Очигледно, не истрајавајући на вредностима модернизма (модерна држава-нација), па чак ни пуким конзервативизмом (вредностима предмодерне). Нама је неопходна истинска „конзервативна револуција“, у знаку повратка традицији и духовности народа Евроазије и њеним органским структурама. Артур Милер ван ден Брук је (у својој књизи „Треће царство“) записао: „Раније су се конзервативци супротстављали револуцији, ми смо дужни да станемо на њено чело и одведемо је у другом правцу“.

 

за борисов текст

 

Евроазијски одговор јесте мултиполарни свет, свет „великих простора“ – разнородних и разноврсних традиција, религија, етноса, народа и раса, које се удружују према начелу блискости, насупрот „униполарном“ свету, насупрот досадашњем Pax Americana – тоталитарном тржишту и његовим „вредностима“. Пјотр Савицки је користио важан појам, појам идеократије, примата духовног импулса над чисто комерцијалним, меркантилним, трговачким. У пракси, то би значило повратак империјалног принципа и повратак континенталне геополитике. Насупрот  трговачком поретку стоји духовни принцип организовања држава, великих континенталних целина. Дргуим речима: ми морамо протерати трговце из храма. Или „предати теразије из руку трговаца у руке анђела“.

 

Србија, уосталом, као „Исток Западу и Запад Истоку“ такође јесте Евроазија. Она је много више од националне државе, образоване према западноевропском обрасцу. Тако је било и пре примања хришћанства од Византије, тако је било током Душановог царства (империјална традиција) и током Османлијског царства и у читавом XX веку. Такође, једним својим делом, Србија јесте и Европа. Али, сви покушаји да се она сведе искључиво на Европу и њено наслеђе окончали су се неуспехом. Између данашње Европске уније и Европе није могуће ставити знак једнакости. Данашња Европска унија је негација европског наслеђа, чији је баштиник и Србија; пуко тржиште, изграђено према америчком обрасцу. То је само модел америчке окупације Европе. Модел који се убрзано ближи свом крају.

 

Борис Над