Етномазохизам као болест Европе


 

Европа је у последњих неколико месеци у агонији изазваној приливом емиграната из афричких и азијских земаља. Неспособна да делује јединствено, неспособна да заштити своје границе, своју културу и, на крају крајева, да се брине о сопственом народу.  Дегенеративни процеси који се одвијају унутар Европе последице су њене слабости, а њено стање слично је стању човека исцрпљеног болестима. Једну од ових болести француски десничар Гијом Фај детектовао је као „етномазохизам“.
Још и пре емигрантске кризе у Европи, Фај је уочио да је његова отаџбина у опасности да буде преплављена  емигрантима који долазе из Африке и Азије. Он је у овој експанзији видео претњу и по белу европску расу, која већ полако одумире услед пада наталитета. Ову небригу Европљана о очувању расе Фај је назвао ’’етномазохизмом’’. Само Европљани, сматра он, не раде на очувању сопствене расе и културе. Остали народи се труде да очувају своје културно и генетско наслеђе, што је сасвим  нормално.

12421293_10204483176514437_8167125_n

Кризу коју изазива експанзија емиграната Фај је сматрао последицом егалитарне идеологије коју нам је у наслеђе оставила Француска револуција. Као многи традиционалисти и Фај ову револуцију сматра изузетно штетном. Фај сматра да је и глобализација штетна, а она, по њему, највише погађа управо европске народе. Они губе свој културни идентитет дозвољавајући ширење других култура, све у циљу остваривања егалитарног друштва. Овакво друштво, пак, немогуће је остварити. Мултирасно и мултикултурално друштво нужно је конфликтно и оваква друштва убрзо постају своја супротност. Услед отпора локалног становништва према насилној егалитаризацији и природне одбојности према ’’туђинима’’ долази до ескалације насиља. Мултирасно друштво постаје расистичко а превелика отвореност према странцима рађа ксенофобију. Примера оваквих друштава има много: расистичка Америка, бивша Југославија (сувише различитих култура на једном месту), Северна Ирска…
Фај претпоставља да ће у једном моменту Европљани одлучити да зауставе ширење ислама на свом континету, не да би уништили муслиманску културу већ да би заштитили своју, европску. С тим у вези он предлаже оснивање евросибирске заједнице, „империје Сунца“, чија се територија простире на 14 временских зона. Од Бреста до Беринговог мореоуза пружала би се дакле, ова евроазијска империја. … Њене јужне границе представљале би Медитеран, Кавказ и река Амур које би раздвајале Евросибир од ’’муслиманског блока’’. Атлантик и Пацифик раздвајали би евросибирску заједницу од Америчке империје  којој Фај, иначе, не предвиђа светлу будућност.

12722053_10204483176994449_1563892512_n

Евросибир би, по њему, представљао заједницу народа који деле заједнички географски простор али и заједничко културно наслеђе. Из овог видимо да Фају није на памети да својим учењем шири некакву расну мржњу, ксенофобију и нетолеранцију, већ су му битни искључиво интереси његове отаџбине Француске. Исти је случај и са свима који се данас залажу за eвропску Eвропу. Они су напросто европске патриоте и истински Европљани. Свако ко тврди другачије, ко оваквим европатриотама лепи етикете типа „нациста“, „ксенофоб“,„нехуман“ и сл. ради против интереса истинске Европе. Европе која, наравно, није ЕУ, јер и сама ЕУ је по својој суштини антиевропска.
Данас је у Европи десница једини носилац позитивних вредности и оличење патриотизма, што видимо и из идеологије Гијома Фаја.
Весна Какашевски