Интервјуи


 

Евроазијски савез- излаз у слободу

 

Реците нешто о вашој организацији „Евроазијски пут“, пре свега, о њеној идеологији и односу према либерално-капиталистичком систему?

 

ВЕСНА КАКАШЕВСКИ: Удружење смо основали јер смо се већ дуго, као појединци, бавили могућношћу постојања евроазијске геоекономске и геополитичке алтернативе, једног другачијег пута од оног којим Србија тренутно иде. Отуд и назив организације „Евроазијски пут“ . Сматрамо да је такав пут боље решење за нас, у економском и политичком смислу али и на нивоу културе, морала, духовности... Чиме се све бавимо? Циљ нам је да едукујемо наше суграђане о Евроазијском економском савезу као и o њеном „безбедносном кишобрану“ ОДКБ-у, који је алтернатива НАТО-у (као што је ЕАЕС алтернатива ЕУ). Желимо да их упознамо и са фасцинантном евроазијском цивилизацијом, која је много старија од западне- атлантистичке, и чији смо неодвољив део. Такође желимо да скренемо пажњу на традиционалне вредности које су важне за наш биолошки опстанак, а које нама више одговарају од модерних/западних, и које можемо да остваримо само у ЕАЕС-у. Све ово постижемо кроз трибине и разне акције, али и путем сајта evroazijskiput.rs.

 

za intervju

 

Поред тога, намера нам је да упознамо српску јавност са евроазијском идеологијом, која се, као што сте приметили, супротставља либерално-капиталистичком систему. Она је једини непријатељ поменутог система, јер за разлику од левице, па чак и анархизма као најекстремније левичарске идеологије, евроазијство није настало у либерал-капиталистичкој кухињи. Идеологија левице је само супротна страна једне медаље, као, нпр. хришћанство и антихришћанство. Евроазијство представља тотално другачији поглед на свет, без дуалности оваквог типа, дуалности иза које се крије само једно лице. То је наказно лице Новог светског поретка, који влада светом из помоћ либералне економије, исте такве идеологије тј. идеје „отвореног дрштва“ и мреже корпорација. Евроазијски „систем“ се потпуно разликује од тога, он се гради на основу принципа мноштвености тј. мултиполарности. Из њега се изводи „евроазијски аксиом“ да свака земља треба да се развија у складу са својим могућнoстима, културом, традицијом и оним што представља тзв. народно биће.

 

Како гледате на мејнстрим евроазијство које је пре свега само геополитички и економско оријентисано, док се све мање значаја даје идеологији национал-бољшевизма која је била неодвојиви део евроазијаца?

 

ВЕСНА КАКАШЕВСКИ: Геоекономско евроазијство је само један елемент евроазијске идеологије и он је доминантан у Путиновом евроазијству, а чини и суштину идеје Евроазијског економског савеза. Србима не би шкодило да се фокусирају управо на овај елемент, да би тек касније прешли на културни и духовни аспект идеологије, из простог разлога што смо ми увек више са главом у облацима, а мање са ногама на земљи. Наравно, то није једини аспект и није довољно ослaњати се само на економију иако је она база свега, да будемо реални. Зато се треба вратити на раније форме евроазијства, као што је поменути национал-бољшевизам, као и на саме почетке или изворе (Трубецкој, Савицки, Алексејев). Подсетићу да је Дугиново, Панариново и поменуто Путиново еврозијство само неоевроазијство, поготово оно које је форсира Евроазијски савез омладине. Намa је изворно евроазијство много занимљивије од овог новог, које је везано скоро искључиво за Русију и тешко примењиво у Србији.

 

12959509_10204786865866481_677465601_o

 

Што се мејнстрима тиче, нисам сигурна да оваква идеологија икад може постати мејнстрим, верујем да ће увек бити нека врста субкултуре. Свакако, чак и субкултуре имају свој мејнстрим моменат. Они који прате тај главни, популистички ток у евроазијству ретко прихватају нешто што већ није прихваћено, што није постало стандард, а ево неких одлика мејнстрим-евроазијства:

 

a. форсира се аналитички, а не практичан приступ проблему.
b. прихвата се ауторитет одређених личности и усваја њихова идеологија, а избегава развој сопственог мишљења и кретивни приступ. У складу са евроазијским принципом мноштвености, евроазијство би требало да буде много шароликије, богатије идејама и свака земља треба да има своју варијанту евроазијства.
c. фаворизује се одређена врста духовности, а предност се даје хришћанству и исламу као „традиционалним религијама“.

 


Какво би онда требало бити српско евроазијство?

 

ВЕСНА КАКАШЕВСКИ: Управо припремам ауторски текст за „Тврђаву“ у коме ће бити више речи о томе. Укратко, због географског положаја Србије, наше евроазијство не може да буде као нпр. руско... Ми се налазимо у европском делу Евроазије, док Русија заузима њен средишњи и источни део. Због тога нас, рецимо, више погађа мигрантска криза па наш однос према семитским муслиманским народима мора да буде другачији од њиховог. Ми смо у овом случају потенцијално угрожени, као и у случају неке дубоке европске кризе (која је већ на помолу). Стога српско евроазијство треба да буде у својој суштини аутентично европско, тим пре што је таква идеологија сушта супротност евроунијатској идеологији. „Европски“ евроазијски пут није везан само за наш биолошки опстанак већ и за нашу културу из које је и настала поменута европска. Даље, ту је и однос према Турској и наши евроазијци свакако имају другачији став према Ердогану од руских евроазијаца. Много фактора утиче на формирање једне идеологије, поред географског, економског (наш економски програм био би тотално другачији од руског), у случају односа према Турској ту је и историјски фактор. Примера оваквих размимоилажења има много, али суштина је једна: свака земља има сопстевни евроазијски пут, и по томе се евроазијствo разликује од идеологија Запада које теже да се свугде наметну на исти начин.

 


Ваше мишљење о Александру Дугину, 4ПТ и неоевроазијству?

 

Споменула сам већ да постоји мејнстрим-евроазијство и Дугинов покрет, нажалост, таквим постаје. Можда у недостатку друге понуде, можда због чињенице да људи радије поштују туђ ауторитет уместо да мисле својом главом... С једне стране, позитивно је то што се евроазијство популаризује кроз сајтове као што је „Катеон“ или путем Телевизије Цариград, а са друге стране, није добро то што се намеће један модел размишљања и једна форма евроазијства. Дугин је дошао до једне тачке коју изгледа није способан да превазиђе (надам се да грешим) због чега је његово евроазијство постало статично и окоштало. И сами смо били део Евроазијског савеза омладине, али смо њихову идеологију превазишли и нашли свој сопствени пут. Као и многим другима, Дугинова дела била су нам основа, а после смо једноставно наставили даље...

 

евроазијци у конаку

 

Што се Четврте политичке теорије тиче, она одлично објашњава шта евроазијство није (капитализам, нацизам, комунизам) и на који начин оно превазилази поменуте идеологије. На свом сајту посветили смо доста пажње овој теорији, кроз интервју са Дарјом Дугином и путем дефиниције 4ПТ у „Речнику слободног света“. Ово, наравно, не значи да сматрамо како све може да се сведе на ту теорију. Све то треба допунити , нпр. резултатима генетских истраживања, проучавањем историје цивилизација, упознавањем са религијама наших предака итд. Није добро ни све свести само на геополитику... Изнад свега, не смемо се ослонити само не теорију, ма колико добра била. Пракса је много значајнија, посебно као активност у реалном, а не виртуалном свету. Зато смо ми из „Евроазијског пута“ доста активни на терену, сарађујемо и са другим патриотским организацијама које су „оперативне“, као и са појединцима који нису само „интернет-ратници“.
Оно што такође замерам Дугину и његовим поборницима је што упорно избегавају да открију кривца за сво ово зло и прљавштину у свету, моралну деградацију, експолоатацију сиромашних и угрожавање нашег билошког опстанка. Он, рецимо, спомиње неке две различите јеврејске струје које се међусобно сукбљавају, идеолошки и економски, при чему су „талмудисти“ евроазијци а „есхатолози“ атлантисти . Верујем да заједничким снагама покушавају да наметни свету свој Нови светски поредак и управо ту треба тражити непријтеља, а не у либерал-капитализму, атлантизму и сл. Ти системи су само „пипци“ чудовишта, а ми заправо морамо да тражимо „срце хоботнице“ да преузмем термин браће Стругацки. Тако да не видим зашто би се плашили да се бавимо тиме. На прагу Великог рата немамо заиста шта да изгубимо...

 

Каква је тренутна сарадња између Евроазијског економског савеза и Републике Србије? Колико је и колико ће та сарадња бити на равноправном нивоу, тј. у корист и једне и друге стране?

 

Сарадња са ЕАЕС-ом је на ниском нивоу и тако ће остати докле год имамо западне марионете на власти. Вучић не сме да оствари било какву квалитетну сарадњу са Истоком јер му то не дозвољава Запад. Саботирају се пројекти у које је укључена и Кина, a све ово се не дешава само у нашој земљи већ и у целом региону. Рецимо, прекинута је изградња пруге Софија-Скопље, али зато ЕУ финансира изградњу аутопута Београд-Подгорица-Тирана. Иако делује да Вучић „седи на две столице“ сва његова комуникација са Русијом и другим земљама Истока своди се на неколико маркетиншких потеза, којим он убеђује јавност да није западни пион.

 

IMG_4209

 
 

Србија је, знамо, добила одређене царинске олакшице за трговину са ЕАЕС-ом, а имамо и споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном... То може да се прошири и на сарадњу са остали земљама Савеза, о чему ЕАЕС још увек одлучује. Ипак, ми наведене погодности скоро уопште не користимо (ако не рачунамо Вучићеве покушаје да ЕАЕС-у потури Фијатове производе). Имамо и робу за којо постоји потражња на тржишту ЕАЕС-а (органска храна) али немамо механизме који би омогућили њено пласирања. На пример, потребна нам је институција која би се бавила оценом квалитета производа и која би водила рачуна о томе да ли се поштују стандарди тржишта ЕАЕС-а. Као и институција која би гарантовала да се поштују све тачке уговора између наше и њихове стране у односу продавац-купац.

 

За сад имамо само неколико руско-српских пословних клубова, „Југосеверо“ који су задужени за цео Западни Балкан, Поповићеву Канцеларију за сарадњу са Русијом, неке пословне пројекте који су Карићи остварили са Белорусијом и Казахстаном, Стојановићеву „Српску дијаспору Евроазије“... и то је углавном то... Могуће је некакво остваривање личних интереса али докле год организације заједно не раде у циљу развоја сарадње са ЕАЕС-ом, и докле год се све то не одвија под патронатом државе, тапкаћемо у месту. Само другачија власт може нешто да промени, а ми морамо да радимо на томе да убрзамо њено смењивање.

 

Што се равноправности тиче верујем да ћемо, кад се сарадња са ЕАЕС-ом коначно оствари, бити у бољем положају него што смо сада у односу на ЕУ... Нико нас не може експлоатисати и понижавати као Запад, коме је то увек била стратегија. Идеја која стоји иза ЕАЕС-а , и евроазијства уопште, сукобљава се са идејом доминације једног система, једне идеологије, једног Поретка... То је права идеја слободе и једнакости која може да постоји само у мултиполарном свету.

 

Интервју водио Вукашин Лутовац