Калмици- европски Монголи


Калмици су монголски народ који живи у Европи. Тачније, у европском делу Русије. То је уједно и једини народ у Европи чија је званична религија будизам. Претпоставља се да име „Калмик“ потиче од туркијске речи „халмг“ – што значи “одвојен”, јер се овај народ у прошлости одвојио од матичног монголског народа и одселио на запад. Некадашњи номади и данас живе од гајења стоке и земљорадње. Главни град нафтом богате Калмикије је Елиста, светска престоница шаха.

kalmik cica

1628. г. Калмици се досељавају на подручје доње Волге, одакле истерују дотадашње становнике, Ногајце, и оснивају Kалмички канат. Територије Калмикије нешто касније улази у састав Русије али на један лежеран начин: границе нису биле постављене и, још важније, између Калмика и Руса није постојао однос обележен колонизацијом. Монголски номади су помагали цару да држи под контролом границе на југу које су насељавали Чечени, Даргинци, Kабардинци, Балкари… Kалмици су учествовали, као плаћеници, у свим ратовима које је водило царство, а за узврат, Русија им је гарантовала слободу кретања по степи.

Највећу војну и политичку моћ Kалмички канат остварује током владавине Ајука-кана (1669—1724), када је, испуњавајући своју обавезу заштите руских граница, канат предузео велик број војних похода против својих турских суседа. Успешни војни походи били су предузимани и на подручју Kавказа. Kанат је доживео економски процват због слободне трговине са руским градовима, Kином, Тибетом и суседним муслиманским народима. После смрти Ајука-кана, царска Русија постепено укида аутономију Kалмичког каната, а руски и немачки колонисти се насељавају на калмичка подручја. Нови насељеници узимају Kалмицима земљу, а врши се и верски притисак на Kалмике да пређу на православље.

Због незадовољства поводом овакве ситуације, Убаши-кан, потомак Ајука-кана и последњи калмички кан, одлучује да врати калмички народ у њихову стару домовину Џунгарију. Под његовим вођством, око 200.000 Kалмика кренуло је на пут преко средње Азије, да би само 96.000 њих стигло на западне границе Манџурског царства. Kалмици који су остали да живе на руској територији наставили су да служе у руској армији и да се боре на страни Русије у разним ратовима.

 
oka

 

После избијања Октобарске револуције и убиства „Белог цара“, много Kалмика се прикључило Белој армији. Након њеног пораза у Руском грађанском рату 1920. године, велика група Kалмика се исељава из Русије и са остацима поражене Беле армије склања се у турске луке на Црном мору. Већина ових калмичких избеглица се затим населила у Београду, а мање групе калмичких избеглица населиле су се у Бугарској, Чехословачкој и Француској. Више о томе на: http://www.evroazijskiput.rs/%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD/

У оквиру Совјетског Савеза створена је 1920. године Kалмичка аутономна област, чији ће статус 1935. године бити уздигнут у ниво републике. 1931. године, по Стаљиновој наредби, затворени су калмички будистички манастири, калмички верски текстови су спаљени, а сви будистички монаси су депортовани у Сибир.1943. године, због оптужбе да су сарађивали са нацистима током немачке окупације у Другом светском рату, целокупно калмичко становништво је депортовано у средњу Азију и Сибир, а калмичка аутономна република је укинута. Kалмицима је било дозвољено да се врате тек 1957. године, када Kалмикија поново добија статус аутономне области, да би 1958. године поново добила статус аутономне републике.

 

Калмичка култура

 

Зашто се овај народ у току последња три века није никад стопио са Русима, Чеченима или Даргинцима са којима су одувек били у контакту? Њихов идентитет је остао непромењен јер је снажно повезан са религијом. Од оснивања Kаната, владарима, односно кановима, ауторитет је додељивао Далај Лама, највиша инстанца будистичке религије. То би значило да су односи између Kалмикије и Тибета одувек постојали. Kалмички монаси су одлазили на студије на Тибет и били су прави амбасадори који су одржавали везе између европских степа и центра будистичке религије. У исто време, у Kалмикији није постојала “санка”, односно каста свештеника која је поседовала политичку моћ, као што је то био случај на Тибету. Сфере религиозоног и световног утицаја су биле раздвојене иако су биле испреплетене. Власт је била искључиво повластица кана, који је религији гарантовао превласт на духовном и идеолошком пољу.

Године 1648. Лама (учитељ) Заја Пандита је развио писмо Тодо-бичиг, то јест, “јасно писмо”. На основу графичких знакова старог монголског писма, саставио је систем графема којима је било могуће записати на пергаменту сваку фонему присутну у калмичком језику. Превео је десетине текстова са тибетанског језика и то не само религијске и филозофске трактате већ и научне текстове. На тај начин, кинеска медицина је стигла у Европу и још увек је практикују будистички монаси у Елисти.

 
elista-le-temple-d-or
 

Председник-шахиста

 

Садашњи председник Калмикије је Алексеј Орлов, бивши директор совјетско-југословенске фирме „Сов-Југ“. Нама је, ипак, много занимљивији његов претходник Кирсан Иљумжинов, па ево пар речи о њему:

Кирсан Иљумжинов био је председник Републике Калмикије од 1993 до 2010, и актуелни је председник Светске шаховске оргнизације од 1995. године. Рођен је 1962. Његови родитељи били су са другим Калмицима депортовани од стране Стаљина за време Другог светског рата. Кирсан је одрастао у граду Елисти, а образовање стекао у Москви. Тамо је и стекао богатство као председник „САН корпорације“, а велики део свог новца уложио је у обнову Калмикије (изградњу путева, подизање будистичких и других храмова). Саградио је и резерват сајга-антилопе, јединствене степске врсте која је скоро истребљена.

Од 2015. био је на „црној листи“ Америчког трезорног одељења због сарадње са владом Сирије и Централном сиријском банком. Због санкција Одељења Кирсан Иљумжинов није смео да врши никакве правне и финасијске операције у оквиру Шаховске организације, све док није скинут са „црне листе“. Западни медији сматрали су га диктатором и кривим за убиство Ларисе Јудине, новинарке калмичке опозиције. Наслов једног поглавља његове аутобиографије свакако не говориву његову одбрану: „Потребно је само две недеље да бисте неког убили“ :).

Иљумжинов течно говори руски, енглески и јапански а, служи се и корејским, монголским и кинеским. Познат по промоцији шаха у Русији и иностранству.

 
kirsan-ilyumzhinov-gaddafi-chess-nemtsova_emwl8q
 

Ево неких занимљивости са “Википедије” везаних за Кирсана Иљумжинова:

*Један мали астероид бр. 5570, откривена 1976. године носи његово име.

*Тврдио је да су га 1997. године киднаповали ванземаљци на другу планету како би доказали људима да ванземаљски живот постоји. Ванземаљци су, по њему, донели и шах на Земљу.

*У предизборној председничкој кампањи 1993. године обећао је да ће сваком калмичком пастиру обезбедити по мобилни телефон.

*Као изразити љубитељ шаха, саградио је у главном граду Калмикије Елисти Шаховски град- светску престоницу шаха.

*Донео је указ о обавезном уврштавању шаховског образовања у школски систем.

 

извори: „Википедија“, „Данас“