Киргистан


 

 

Киргистан је најновија чланица Евроазијског савеза коме се званично прикључила 6. августа 2015. Споразум о приступању Киргистана Евроазијској економској унији потписан јe jош на седници Савета ЕAEС-а, крајем децембра 2014. Поред тога, Киргистан је и члан ОДКБ-а, Заједнице независнКиргистаних држава и Шангајске организације са сарадњу.

 

12714508_10204459675846935_1725859778_n

 

Званичан назив земље је Киргиска република али су у употреби и називи Киргистан или Киргизија (кир. Кыргызстан, рус. Кирги́зия, Кыргызста́н). Налази се у средњој Азији и граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%). Остатак популације чине Дунгани, Ујгури, Таџикистанци, Казахстанци, Татари, Украјинци, Кореанци и Немци. Што се религије тиче, у Киргистану има укупно 75% муслимана, 20% руских православаца и 5% припадника осталих вероисповести. Према најновијим подацима, у Киргизстану живи 5,664,939 становника.

Главни привредни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 2011. БДП по глави становника износио је 2.372 долара мерено по ППП-у. Киргистан је 1998. године постао прва бивша совјетска држава која се придружила Светској трговинској организацији (СТО), и од тада је прерастао у центар за реекспорт кинеске робе широм региона, пошто је званичан Пекинг 2001. године ушао у СТО.

Киргистан је кључна земља у централној Азији за комуникацију контингента НАТО снага у Авганистану са базама у Европској унији. Иако америчка база Манас није више у употреби, Вашингтон ће све учинити да поврати изгубљени статус у тој републици (што показује изазивање немира у земљи уочи уласка Киргистана у ЕАЕС).

 

Географија

 12443865_10204459677166968_701709991_o

 

  Киргистан је земља „Небеских планина“, Тјен Шана. Више од 80% површине државе чине планине које припадају овом венцу, високе преко 1500 метара. Скоро половина њих је висока преко 3000 метара. Највећи врх у земљи налази се у венцу Какшал-Ту, који представља границу са Кином. Овај врх, Џенгиш Чокусу, је са висином од 7439 m уједно и највиши врх Тјен Шана (који се простире преко Кине, Казахстана, Киргистана и Узбекистана). Његово име значи „Врх победе“. На североисточном киргиском Тјен Шану налази се највеће језеро у земљи— Исик Кул. Оно је друго је највеће планинско језеро на свету, после Титикаке. Велики снегови који падну током зиме на Тјен Шан узрокују поплаве које често изазивају велике штете.

Будући да су „Небеске планине“ практично исто што и Киргистан сасвим је логично што се на грбу ове земље налази управо Тјен Шан. Ту је и орао као симбол висине, али и победе, док је плава боја доминантна, као што је случај и са заставом Казахстана. Oвде је „урански“ принцип чак доминантнији јер су Киргистанци и физички ближи Оцу-небу (тј. богу Тенгрију у кога су некада веровали).

Остали део државе који није планински чине долине и котлине. Најзначајнија долина је Фергана која је веома плодна и богата воденим ресурсима. Кроз њу протиче Кара Дарја, најважнија река у Киргистану. Она са другом киргиском реком, Нарином, у Узбекистану образује Сир Дарју. У Фергани се гаји пшеница, памук, пиринач, воће и поврће. Због својих природних богатстава и због тога што представаља главни извор хране, она је поприште константних сукоба. Киргистански део ове долине насељавају и Узбеци, па су конфликти и етничке природе. Центар сукоба је град Ош.

Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима су злато и метали ретке земље. Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8% земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима Фергане.

 

Историја

 

  Киргизи су били номадски народ који је живео у простору степа средње Азије од реке Јенисеј преко Алтаја до Бајкалског језера. 840. године су победили државу Ујгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјен Шана. Победу над Ујгурима остварили су тако што се 40 племена удружило у савез под вођством хероја Манаса. Из овога је настао и назив народа― Киргиз значи „Нас је 40“, као и изглед заставе (сунце са 40 зракова). С временом су се Киргизи селили према југу у простор средње Азије где данас живе. У том простору су живела разна туркијска племена. 1207. су их победили Монголи, наследници Џингис-кана. Киргизи су током века били под великим утицајем Монгола, Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. веку су Киргизи ратовали против монголских Џунгура, а у 18. в. су признали власт Кинеског царства за време династије Ћинг. У 19. веку је на простору Киргистана настао исламски Канат Коканд унутар којег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руског царства. Многи Киргизи су се иселили у данашњи Авганистан.

 

12695541_10204459678527002_177075822_o

 

1918. на власт долазе комунисти, након великих борби између комуниста и њихових противника који су имали значајан утицај у средњој Азији. Киргистан постаје део Совјетског Савеза. 1924. је основано Кара-Киргиско аутономно подручје, а 1926. Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике. 1936. је проглашена Киргиска Совјетска Социјалистичка Република која је била посебна република унутар Совјетског Савеза и није била део Русије. Под совјетском влашћу је дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забрањује се номадизам и оснивају нови градови и села у које се насељавају Киргизи. Оснива се индустрија и модернизује пољопривреда и сточарство. Развија се култура и књижевност те се стандардизује киргиски језик који је 1928. прихватио латиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941. ћирилицу.

 

1918. долази и до тензија између Киргистана и Узбекистана унутар Совјетског Савеза око подручја града Ош. Дошло је до борби у којима је погинуло 300 особа. Слаби моћ комуниста, а јача Киргиски демократски покрет чији представници улазе у парламент. У августу 1990. је изабран нови председник Аскар Акајев. 1991. је главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Након распада Совјетског Савеза Киргистан је 31. августа 1991. прогласио независност. Акајев је победио на првим демократским изборима.

 

Запад  у Киргистану

 

  Након распада СССР-а  у Киргистану почиње да слаби привреда, а да јача сиромаштво.  Након парламентарних избора у фебруару и марту 2005. које су инострани посматрачи лоше оценили следе бројне протестне акције по моделу украјинске „Наранџасте револуције“ Почиње „Револуција лала“  још један од сличних „извоза“ западне квази-демократије. Опозиционе снаге из јужног дела земље преузеле су власт, а дотадашњи председник Акајев напустио је земљу. На власт је дошао вођа опозиције Курманбек Бакијев.

Историја се понавља након пет година. Бакијев се сад налази у улози „диктатора кога треба сменити“ , а његовој влади приписује се и умешаност у криминал  (сличност са скорашњом ситуацијом у Македонији и „инцидентом с касетом“  у Украјини). На руку му не иде ни поскупљење енергената. Уочи доласка Бан Ки Муна у Бишкек, организују се протести против „корумпиране владе“ који постају и насилни. Нападају се државна телевизија и радио те преузима државни телевизијски канал. Резултат хаоса у Бишкеку: 75 мртвих и 458 повређених. Бакијев бежи у Казахстан и одатле потписује оставку.

 

Дотадашњи вођа опозиције Алмазбек Атамбајев постаје председник, а важну улогу у политици Киргистана игра и Роза Отумбајева.

 

Пред Атамбајевим се налазе бројни изазови...Судећи према извештају Државног одбора за националну безбедност Киргистана, земља се мора припремити на двоструку опасност: могућу побуну исламиста на југу земље и још један покушај „Обојене револуције“ у Бишкеку. Што се револуције тиче, иза ње би могао стајати Равшан Јенбеков, који тренутно живи у Америци, злогласни Ричард Мајлс, као и бројне западне НВО које се наводно боре за људска права. Оне отворено нападају Атамбајева због закона који прописује казне за оне који пропагирају ЛГБТ везе, а ту је и закон против НВО које се финансирају из иностранства. Што се верских сукоба тиче, како те сукобе Запад изазива показује пример Умар Фароука, америчког држављанина који је затворен због прикупљања информација о религијској ситуацији на југу земље. Осим података овог типа, Умар је код себе имао копије докумената кривичних предмета који су поднесени против лидера организације Хизб Ут-Тахрир, који је нешто раније ухапшен заједно са другим члановима терористичких организација.

 

Повратак Русије

 

  Киргистан је са Русијом, наравно, сарађивао и пре прикључења ЕАЕС-у. На пр. Русија је у  овој земљи почела да гради хидро-електране Горњи Нарин и Камбарата (што је пројекат вредан 500 000 000 долара). Ту је и руска војна база Кант, Руско-киргистански развојни фонд (износи милијарду долара), споразум о развоју киргиског гасовода итд. Да не спомињемо колико је тек киргиских радника који раде  у Русији, где имају повлашћен статус.  Русија је увек била и остала највећи донатор Киргистана, а у последље време Киргистан добија финансијску помоћ и од Казахстана.

Запад, наравно, не гледа благонаколоно на ово... Осим што ће очигледно поново покушати да сруши власт Киргистана, Запад већ одавно „минира“ и успостављање ближих односа Киргистана са Русијом. Још и пре приступања Киргистана ЕАЕС-у, Памела Спратлен, бивша америчка амбасадорка у Киргистану, политику зближавања Киргистана са Русијом је назвала „претњом америчким националним интересима“. Међутим, Памела Спратлен се није показала као довољно предузимљива, због чега је познати амерички дипломата Ричард Мајлс, прослављен као „отац Обојених револуција“ у пост-совјетском простору, послат у Киргистан да „изглади њене пропусте“. Америка свакако неће отићи из Киргистана „подвијеног репа“.

 

Војне базе у Киргистану

 

  Руска војна База „Кант“ налази се у близини Бишкека. У њој су руски војници стационирани још од 2003. Њихов боравак продужен је 2012. у замену за отписивање киргистанског дуга Русији, који је износио 500 милиона долара. Према новом споразуму, ова база ће остати руска до 2032. "Кант" учествује и у заштити безбедности чланица ОДКБа. По свему судећи, „Кант“ би у будућности могао играти важну улогу у оквиру ове организације, чији је Киргистан члан још од 1992. Осим што имају војну базу у близини Бишкека, Руси могу да врше разна тестирања на језеру Исик Кул. Ово ће свакако допринету јачању руске поморске моћи, заједно са вежбама на повраћеној црноморској обали.

 

12735878_10204459679727032_1728009808_n

 

Америчка база“Манас“ у Бишкеку је подигнута 2001. године. Иронично, база једне окупаторске земље каква је Америка носила је име киргиског хероја- ослободиоца. Ова база је дуги низ година била главна транзитна тачка и логистички центар НАТО савеза у региону. Годишња рента износила је 17, 4 милиона долара. У фебруару 2009. године је бивши киргистански председник Курманбек Бакијев најавио да је влада донела одлуку о повлачењу америчке ваздушне базе у земљи. Крајем истог месеца је парламент Киргистана раскинуо уговор са Сједињеним Државама. Међутим, у јуну 2009. године је потписан споразум према којем је авионска база претворена у транзитно превозно средиште при међународном аеродрому „Манас“. 2014. на иницијативу Русије престао је да постоји и транзитни центар, а војни контингент НАТО савеза је напустио територију Киргистана.

 

Весна Какашевски