Органска производња — шанса за Србију


 

 

  „Евроазијски пут“ залаже се за живот у складу са Природом и Традицијом. У области производње, а посебно производње хране, усклађеност са Природом и Традицијом оличена је у органској производњи. Али, у и гајењу биљака и животиња на традиционалан начин. Оваква пољопривреда, сточарство и производња много више одговарају нашој земљи и за њу представљају излаз из економске кризе. Ево и зашто...

 

„Старомодна“ производња више одговара Србији, јер наша земља не може да достигне високе технолошке стандарде ЕУ. Због тога наши производи нису конкурентни европским. Наши пољопривредници и сточари напросто не могу да плате одговарајућу опрему, као што не могу да плате ни сертификате потребне за извоз у ЕУ. Да би узгајали и производили на традиционалан начин не значи да треба да се вратимо у средњи век. Ово напросто значи да радимо са средствима која су нам доступна, која су нас до сад служила, и на начин који нама одговара. Величина фарме, газдинства, обрадивог земљишта итд. такође може да буде прозвољна, јер и мали и велики прозвођачи треба да имају једнаке шансе за успех.

 

12084206_10204665674316768_1284893438_n

 

А да ли је уопште неопходно да све земље буду једнако технолошки развијене? Да није, показали смо у тексту Систем двоструке економије. Нити ће земља пропасти ако се подржи традиционална привреда, што показали смо на примеру Белорусије. Уколико нашим произвођачима проблем ипак представља набавка најмодерније опреме, тај проблем се може решити повратком на задругарство.

 

Даље, органска и традиционална производња може да нам помогне да развијемо своју економију кроз извоз наших производа у Русију. Што баш у Русију? Као што знамо, производња ГМО-а је у Русији забрањена законом и третира се као делатност која угрожава људски живот. Санкционише се и необележавање ГМО хране, што је нпр. дозвољено у САД и Канади. Руска храна је и иначе много здравије од оне која долази са Запада, и Русија полако постаје привредна сила која се бави производњом здраве, квалитетне хране. Без обзира на своју производњу, Русима недостаје воће и поврће, што представља нашу шансу. И ту долазимо до решења које се само намеће и које би омогућило нашим пољопривредницима да пласирају своју робу на једно велико тржиште.

 

12596147_10204665677116838_1552318280_n

 

Србија и даље производи релативно природну, здраву и органску храну захваљујући великом броју породичних газдинстава и традиционалној пољопривредној производњи. Имамо један од најригорознијих закона који забрањује увоз, промет и производњу ГМО у Србији (што може да се искористи као одличан маркетинг за извоз аграрних производа, нажалост, у плану је његова измена). Пошто ЕУ не купује нашу органску храну, покушавајући да од нас створи само свог увозника а никако извозника, логично је да такву робу понудимо Русији. Оваква сарадња би помогла и да се сачува наша земља, јер не би било потребе да се она продаје странцима за будзашто, а села, фарме и остала газдинства ни би морала да се угасе. Тиме би се елегантно избегао штетан утицај наше про-Западне власти на домаћу пољопривреду и сточарство (Русији, иначе, мањкају и месни производи). Домаћи произвођачи би се једноставно „сами снашли“.

 

12674357_10204665675516798_1677355588_n

 

Оно што „Евроазијски пут“ предлаже је следеће: да пољопривредници и сточари, посебно они који се баве традиционалном и органском производњом постану независни од државе и окрену се руском тржишту. Довољно је само да схвате да никакву подршку од државе никада неће имати, као и да не треба да рачунају на ЕУ фондове (ИПА и сл.) чије кредите ионако неће добити. Једино што им преостаје да се окрену Русији, али, наравно, не сами, већ удружени у задруге. У истом циљу би морали озбиљније да се ангажују и руско-српски пословни клубови, приведна друштва и поизвођачи који већ имају развијене контакте у Русији. Привредна комора Русије исто тако , али алтернативни медији и сајтови. Потребно би било формирати и комисију за контролу квалитета робе намењене за руско тржиште, једном речју, схватити све ово као један озбиљан пројекат, национални пројекат за спас наше привреде, производње и економије, од ког би сви чланови „мреже“ имали користи. „Евроазијски пут“ спреман је да подржи сваког појединца, газдинство или удружење који одлучи да крене овим путем.

 

СРБИЈА ИМА ШТА ДА ПОНУДИ, А РУСИЈА УПРАВО ТО И ТРАЖИ. Она има ВЕЛИКУ потражњу за здравом, не генетски модификованом и органском храном! А оно  што важи за Русију, важи и за остале земље Евроазијског економског савеза. Свима њима мањка свеже воће и поврће, пре свега, због тога што се ради о земљама чији природни ресурси омогућавају производњу енергената (због чега се не фокусирају довољно на пољопривреду...изузетак представља Белорусија, где држава финансира мања газдинства, па би нам било од користи да се водимо њеним примером). Србија свакако има могућности да сарађује са поменутим савезом, будући да је добила позив да се прикључи истом.

 

12722003_10204665672676727_687915893_n

 

Србија и са Русијом има и један споразум, онај о бесцаринској трговини, чије предности нису довољно искоришћене. Од овог споразума ми већ сада потенцијално имамо више користи него од евентуалног уласка у ЕУ, или могућег приступа СТО. Осим што имамо могућност да се развијемо, имамо и могућност да избегнем увоз и производњу ГМО-а. Јер ово би нам била обавеза уколико уђемо у СТО, а биће нам и обавеза ако желимо да будемо и у добрим односима са земљама ЕУ.

 

Желимо ли и даље да идемо ЕУ-ропским путем или желимо да поново постанемо јака и богата земља? РЕШЕЊЕ ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО. ВРАТИМО ЖИВОТ СРБИЈИ!

 

Весна Какашевски