Рецензија књиге „Свет Агарте“


 
 

Евроазијска будућност

 

Будућност припада Евроазији! Све је више оних који верују у то, тиме доводећи у питање и улазак Србије у Е.У. Иван Вукадиновић је један од ових "евроазијаца", а своја политичка схватања он излаже у књижевној форми. Тако настају романи о Агарти, подземном краљевству владара света. Његов нови роман "Свет Агарте" недавно је имао своју промоцију, због чега ћу га овом приликом представити....

 

Романи о Агарти баве се сукобом духовног и материјалног, традиционалног и модерног, еволуитивног и дегенеративног. У најновијем Вукадиновићевом роману, ово свето бојиште премешта се из наше реалности у паралелну стварност, свет "с друге стране огледала". То је свет Евроазијске империје, којом влада потомак лозе Романових. Вукадиновићева Евроазија замишљена је на сличан начин као Евросибир Гијома Фаја. И у једној и у другој империји заустављен је технолошки развој, оличење данашњег "Мрачног доба". Кали Yуга завршава се победом над материјализмом, чиме престаје и владавина трговачке класе. Ипак, Фајов свет настаје после велике економске кризе и верских ратова, док је Вукадиновићев настао као резултат рачвања историје у два правца. Који је то историјски догађај узроковао "Мрачно доба" (овде: ентропију, материјализам, и владавину трговаца), откријте сами....

 

Главни јунак и овог романа је Монгол Џориг, припадник руске тајне службе. Симбол је Евроазије и човек у коме се сусрећу традиционално и модерно. По природи ратник или кшатрија, он своје поступке усклађује са универзалним законом, Yасак-ом. Друштво му прави Анушка, која и сама припада једној тајној организацији. Ту су и бројне историјске личности: Марија Оршић, руски цар Павел, у игри је и Наполеон, као и многи други... Сви јунаци, без обзира на то ком табору припадају, служе вишим циљевима које је осмислила Агарта. Јер оно што је скривено узрок је хармоније света, сматра Вукадиновић. Или, краће речено "Подземље је спас"....

 

Svet_naslovna

 

Све основне евроазијске идеје изложене су у новом Вукадиновићевом роману: културна и економска мултиполарност, "јединство у различитости", критика материјализма и цивилизације трговаца (Дугинове "таласократије"). Ту је слободна трговинска размена међу једнако развијеним земљама (уједно и једина могућа, уколико претендује на то да буде "слободна"), неприхвтање технолошког развитка по сваку цену, уколико исти није потребан. У случају Србије ово би могло да се протумачи као савет да се не прихвати наметање европских стандарда, непотребних и штетних по нашу трговину и привреду. Даље: неговање ратничког духа, на чему, у нашем свету, за сада ради једино Путин. Наглашавање важности мита такође је битно за евроазијску идеју, будући да је Евроазија чувар Традиције и, као таква, стоји насупрот "будућности" окренутом Западу....

 

Још је Платон одавно приметио да се велике идеје најбоље могу изразити на естетски начин, због чега је осмислио сопствену митологију. У овом нашем времену, као и у случају евроазијске идеје, за ту сврху одлично може да послужи фантастика. Вукадиновићев "Свет Агарте" то доказује....

 

 

Весна Какашевски