Русија


 

 

  Руска Федерација je савезна држава која се простире у источној Европи и северној Азији. Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету. По броју становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више од милион становника.

 

Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 km²) и источни азијски део - Сибир (13.500.000 km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север - југ у дужини од око 2.100 km од Северног леденог океана до границе са Казахстаном. Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки. У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету - Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.

 
Урал
 

Историја

 

Преци данашњих Руса су словенска племена, за које неки историчари сматрају да су живели у шумским областима Пинских мочвара. Од 7. века па надаље, Словени су чинили већину становништва западне Русије и полако су и мирно асимилирали староседелачке угро-финске народе, као што су Мерја, Мурома и Мешчера. Оснивање првих држава Источних Словена у 9. веку поклапа се са доласком Варјага, трговаца, ратника и насељеника из области Балтичког мора (Кијевска Русија). У 10. и 11. веку Кијевска Русија је постала највећа и једна од најнапреднијих држава у Европи. Њен кнез Владимир је 988. прихватио хришћанство, и тиме ставио стару руску државу у сферу културног утицаја Византије. Владавина Владимира и његовог сина Јарослава Мудрог представљаће Златно доба Кијева.

 
Mongols_Warriors06_full
 

У 11. и 12. веку, стални упади номадских туркијских народа, као што су Кипчации Печењези, су проузроковали масовне сеобе словенског становништва у безбедније, шумске регионе на северу. Доминација Кијева је опала у корист кнежевине Владимир-Суздаљ на североистоку, Новгородске републике на северозападу и Галиције-Волиније на југозападу. Кијевска Русија је коначно нестала у 13. веку, а последњи удар нанела јој је инвазија Монгола 1237-40. која је имала за последицу уништење Кијева 1240. и смрт половине становништва Русије. Освајачи, касније познати као Татари, су основали Златну хорду која је пљачкала руске кнежевине и владала јужним и централним деловима Русије преко два века.  Новгородска република је заједно са градом Псковом задржала одређени степен самосталности током татарског ропства и била поштеђена страдања које је захватило друге делове земље. Предвођени кнезом Александром Невским, Новгорођани су одбили напад Швеђана у бици на Неви 1240, као и тевтонске крсташе у бици на Чудском језеру, осујетивши њихове планове да се населе овде.

 

Иван III Велики је коначно збацио власт Златне хорде, учврстио превласт Москве на централним и северним руским земљама и био је први који је понео титулу „велики кнез свих Руса“. За време његове владавине Московска кнежевина је утростручила своју површину, нешто ратом, а нешто добровољним присаједињавањем. Након пада Цариграда 1453. Московска кнежевина је остала најјача хришћанска држава на истоку Европе. Москва се позивала на наслеђе Источног римског царства. Иван III се оженио Софијом Палеолог, нећаком последњег византијског цара Константина XI, и усвојио византијског двоглавог орла као свој, а касније и руски грб.

 

Ивана III наслеђује Иван Грозни, током чије владавине већ почиње трагично доба Русије. Сумњајући да бојари кују завере против његове породице Грозни је побио велики број људи (сумње су се касније показале као основане). Након смрти његовог малоумног сина Фјодора,последњег из лозе Рјуриковича наступа доба хаоса и борбе за власт, тзв. "смутно време". Оно се завршава проглашењем Михајла Фјодоровича Романова за цара, чиме на престо ступа династија Романових.

 

Пети владар из династије Романов, Петар Велики (1682—1725), оријентисао је Русију према западу у политици, економији и култури. Поразио је Шведску у Великом северном рату, осигуравши излаз Русији на Балтичко море, што је било важно за поморску трговину. У новоосвојеним земљама, на ушћу реке Неве у Балтик, основао је нову престоницу Санкт Петербург, која је касније постала позната као руски „прозор ка Европи“. За време Петра Великог Русија је постала светска сила и 1721. проглашена империјом.

 
Saint_Petersburg33
 

Појава сиромашног радничког слоја допринела је касније ширењу либералних и идеја социјализма. Крајем 19. ека појавили су се различити социјалистички покрети у Русију. Цара Александра II су 1881. убили револуционари, па је владавина његовог сина Александра III (1881–94) је била мање либерална, али и мирнија. Последњи руски цар Николај II (1894—1917), није успео да спречи избијање Руске револуције 1905. После Првог светског рата, у коме је Русија извојевала "Пирову победу" над Аустро-Угарском, следи још једна социјалистичка револуција, она 1917.

 

Октобарском револуцијом, коју је предводио Лењин, дата је пуна власт совјетима, што је довело до оснивања прве социјалистичке државе на свету. Уследио је грађански рат између антикомунистичког Белог покрета против новог совјетског режима и Црвене армије, а у овом рату погинуло је 20 милиона људи. Бољшевичка Русија је изгубила територије Украјине, Пољске, балтичких земаља и Финске потписивањем Брест-литовског мира којим су окончане непријатељства са Централним силама у Првом светском рату. После Лењинове смрти 1924. челну позицију у СССР је преузео Јосиф Висарионович Стаљин. Он је форсирао планирану социјалистичку економију и брзу индустријализацију. Његове реформе и диктатура су коштале живота милионе људи.

 

Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез 22. јуна 1941. И поред почетног успеха, немачке трупе нису оствариле свој велики циљ - освајање Москве. У зиму 1942—1943. доживели су велики пораз у бици код Стаљинграда. Совјетске трупе су успеле да их до 1945. истерају из источне Европе, и да маја исте године заузму Берлин. У Другом светском рату Совјетски Савез је имао 10,6 милиона војних и 15,9 милиона цивилних жртава, што је половина укупног броја жртава. Совјетски Савез је из рата изашао са уништеном инфраструктуром и економијом, али и као светска супер-сила која је политички доминирала источном половином Европе. Совјетски Савез је био друга сила која је овладала нуклеарним оружјем. Деценијама је био ривал САД и њеним савезницама у Хладном рату. СССР је први лансирао вештачки сателит у космос (Спутњик 1, 1957), и првог човека у земљину орбиту (Јуриј Гагарин, 1961). Седамдесетих и осамдесетих година 20. века Совјетски Савез је ушао у период економске стагнације, који је и поред покушаја реформи касних 1980-их (гласност, перестројка), кулминирао распадом Совјетског Савеза 1991. на 15 независних република.

 

Децембра 1991. Борис Јељцин је изабран за првог председника Руске Федерације, демократске парламентарне заједнице различитих федералних субјеката (републике, аутономне области, крајеви). Руска федерација је постала правни наследник некадашњег Совјетског Савеза. После за становништво тешких година хаотичне приватизације и преласка у капиталистичку привреду 1990-их, праћених Ратовима у Чеченији, Русија је у 21. век ушла у мирнији политички период, са економијом која је у великој експанзији, првенствено захваљујући извозу драгоцених енергената - нафте и земног гаса.

 
путин
 

Успон Русије повезан је, наравно, са доласком на власт Владимира Владимировича Путина. За председника Руске Федерације изабран је 26. марта 2000, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7 % гласова.Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју, а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.

 

Привреда

 

Петнаест година након пропасти комунизма руска економија се приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу раста БДП-а (у 2004 7,2%; 2005 6,4 %; 2006 8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% годишње ) и релативно високу инфлацију (око 8,8%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система.На данашњу слику економије је утицала и брза приватизација неких уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина предузетника повезана са тадашњом политичком елитом (олигарси). У последње време неки су тајкуни били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминирају руском привредом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег предузетништва.

 

Данас се руска економија углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената (нафте и земног плина) и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска металургија и са њом повезана производња машина,аутомобила и авиона преживљавају захваљујући високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Пропаст совјетског централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и до десет пута.

 
newsimage-1-newsimage-1-russia-gas-austria1
 

Оружане снаге

 

Оружане снаге Руске Федерације су основане након распада Совјетског Савеза.Борис Јељцин је 7. маја 1992. године потписао Уредбу о оснивању Министарства одбране и стављању свих совјетских оружаних снага на територији РСФСР под контролу Руске Федерације.Оружане снаге Русије подељене су на три вида:
Копнена војска
Ратно ваздухопловство
Ратна морнарица

Посебни видови су:

Космичка војска
Стратешки ракетне снаге
Ваздушно-десантни трупе

У руској војсци има око један милион војника. На војне трошкове сваке године Русија троши више од 84.6 милијарди долара.

 
rusija-specnaz-specijalci-vojska-dril-reka
 

Војни рок у руској војсци траје једну годину. Рок професионалне војне службе може да траје од 3 до 10 година. Професионална војна служба је могућа само након одслужења војног рока. Кандидати за професионалну војску из Русије морају да имају до 40 година, из иностранства - до 30 година. У току је реформа оружаних снага, која је почела након рата у Јужној Осетији 2008. године.