Сергеј Параџанов


  Сергеј Јосифович Параџанов рођен је 9. јануара 1924. у Тбилисију, у јерменској породици. Средњу школу завршио је 1941. Годину дана је провео на студијама на Тбилиском факултету железничког саобраћаја, затим две године на Тбилиском конзерваторијуму, одсеку за соло певање. Режију је уписао 1945. на ВГИК-у у класи Савченка и завршио је 1951.

Од 1952. радио је у Кијевском студију “Довженко”. Као режисер, дебитовао је филмом “Андријеш”, 1954, а 1959. режира свој први самостални дугометражни играни филм “Први момак”. Филм “Сенке заборављених предака”, који је снимио 1964. донео му је светску славу. 1966. Параџанов почиње да снима филм “Кијевске фреске”. Међутим, снимање је било обустављено и данас постоји само један сачувани фрагмент, који траје 13 минута.Од 1966. С. Параџанов ради у Јеревану.

 

Параџанов1

 

У Јереванском студију документарних филмова 1967. Параџанов снима филм “Акоп Овнатањан”, а 1968. у филмском студију “Јерменфилм” завршава филм “Боја нара”, у коме су уметничке вредности и естетски принципи из филма “Сенке заборављених предака” били до савршенства развијени. Али том филму била је намењена тужна судбина. Руководство “Госкино СССР” доделило му је најнижу категорију, и тиме предодредило његову судбину у дистрибутивној мрежи и онемогућило приказивање у иностранству. Режисеру С. Јуткевичу било је наређено да премонтира филм. Као резултат свега тога, ауторски оригинал је сачуван само у јерменској варијанти.

 

Параџанов5

 

1974. у време рада на филму “Чудо у Оденси” (“Јерменфилм”) који је био посвећен великом писцу дечјих бајки Хансу Кристијану Андерсену, Сергеј Параџанов је био ухапшен, а Кијевски обласни суд осудио га је на пет година затвора.
1977. С. Параџанов је био условно пуштен пре истека казне. Изашавши из затвора настанио се у Тбилисију. Тамо је на основу лажних оптужби поново био кривично гоњен и у очекивању суђења одлежао неколико месеци у затвору. Овог пута суд га је ослободио.
Од 1983. до 1988. С. Параџанов ради у студију “Грузија-филм” и снима филмове “Легенда о Сурамској тврђави”, “Пиросмани” и “Ашик-Кериб”.
Многа његова сценарија, међу којима су “Ара Прекрасни”, “Давид Сасунски”, “Мучеништво Свете Сушник” нису имала срећу да буду преточена у филмове.

 

параџанов затворска

 

Несумњиву уметничку вредност имају такође и радови С. Параџанова у области ликовне уметности: колажи, керамика, лутке, графике и сликарство. Прва изложба његових радова организована је 1985. у Дому филма, друга 1988. и трећа 1990. у Државном музеју народне уметности Јерменије. Радови С. Параџанова излажу се од 1990 у највећим светским галеријама, са ове и оне стране Океана.
У студију “Јерменфилм”, 1989. С. Параџанов је почео да ради свој аутобиографски филм “Исповест”. Снимљено је првих 300 метара филмске траке.
Међутим, његово здравље је већ било веома нарушено. Умро је 20. јула 1990. у Јеревану.

 

Параџанов3

 

ФИЛМОГРАФИЈА

954. “Андријеш” (заједно са Ј. Базељаном), Кијевски филмски студио, 63 минута (1709 м), колор, 35 мм.

1958. “Думка”, Кијевски филмски студио “Довженко”, поруџбина Кијевског студија телевизијских филмова,филм-концерт,3 дела, црно-бели, 35 мм.

1959. “Натали Ужвиј”, Кијевски филмски студио “Довженко”, филм-есеј, 4 дела, колор, 35 мм.

1959. “Златне руке”, Кијевски филмски студио “Довженко”, поруџбина Кијевског студија телевизијских филмова. Документарни филм о учесницима производно-техничких школских установа.

1959. “Први момак”, Кијевски филмски студио “Довженко”, 83 минута (2358 м), колор, 35 мм.

 

параџанов први момак

“Први момак”

 

1961. “Украјинска рапсодија”, Кијевски филмски студио “Довженко”, 83 минута (2425 метара), колор, 35 мм.

1962. “Цвет на камену”, Кијевски филмски студио “Довженко”, 74 минута (2072 метара), црно-бели, 35 мм.

1964. “Сени заборављених предака”, Кијевски филмски студио “Довженко”, 97 минута (2660 метара), колор, 35 мм. (Награда “Јужни крст” и награда за најбољу режију, као и специјална награда међународног жирија ФИПРЕСЦИ за камеру, боју и филмске ефекте на 7. Међународном филмском фестивалу у Мар дел Плати, Аргентина, 1965; Златна медаља на 5. Међународном филмском фестивалу у Солуну, 1965; Златна медаља дирекције филмског фестивала у Атини, 1966; Прва награда Британског института за филм, 1966; Прва награда Међународног филмског фестивала у Кадису, Шпанија, 1972.)

 

Параџанов2

“Сени заборављених предака”

 

1967. “Акоп Овнатањан”, Јеревански студио документарних филмова, 8 минута (275 метара), колор, 35 мм.

1969. “Боја нара”, “Јерменфилм”, 73 минута, 2133 метара, колор, 35 мм.

1985. “Легенда о Сурамској тврђави”, филмски студио “Грузија-филм”, 87 минута, колор, 35 мм. Награда “Феликс” за уметничко-декоративно уобличење, заједно са Д. Абашидзе, Западни Берлин, 1988.

1986. “Пиросмани”, Грузијски студио документарних филмова, 20 минута (560 метара), колор, 35 мм

1988. “Ашик Кериб” (заједно са Д. Абашидзе), “Грузијафилм” (Специјална награда жирија на Међународном филмском фестива¬лу у Истанбулу, 1989; Специјална награда за животно дело на 10. Међународном филмском фестивалу у Портоу, 1990.)

 

Извор: http://www.novifilmograf.com/biografija-paradzanov-sergej-josifovic/

 

Параџанов4

Параџанов

параџанов доста

параџанов или она

параџанов6