Јерменија


 

  Јерменија је кавкаска држава смештена на Јерменској висоравни. На северу се граничи са Грузијом, а на истоку с Азербејџаном. На југу дели најкраћу међународну границу с Ираном као и с азербејџанском ексклавом Нахчиваном, док се на западу граничи с Турском. Због окружења које није пријатељско (Азербејџан и Турска) границе земље чува војска РФ.

 

1291657_10204478386234683_1053156843_n

Скoро половину земље заузимају планински ланци (око 47%). Са висоравни се уздижу ниже планине и угашени вулкани, због којих је земља богата рудама. Држава располаже са значајнијим налазиштима бакра, молибдена и боксита, а постоје и мање залихе племенитих метала попут злата и полудрагог камења. Међу угашеним вулканима се налази и највиша планина Јерменије — Арагац, висока 4,095 m. На њеним падинама је смештена велика Бјураканска опсерваторија. Будући да је већином планинска земља, није ни чудо што се на њеном грбу налази симбол планине. У питању је библијски Арарат, који је некад припадао Јерменији, а данас се налази на територији Турске. Ово показује да је јерменска национална свест везана за појам «свете планине» ( «осе универзума», «духовног центра»).

Дуж јерменске границе са Ираном и Турском протиче река Аракс. Огроман део Јерменије, чак 21.900 km², налази се у сливу Аракса и његове највеће притоке Храздана. Храздан је уједно и отока највећег јерменског језера Севан, смештеног у источном делу Јерменске висоравни. Оно се налази на 1.916 m надморске висине и представља једно од највећих планинских тектонских језера на свету. Садржи 80% свих водних резерви Јерменије и има врло велику економску важност, јер се његове воде користе за наводњавање и производњу елктричне енергије. Упркос чињеници да се Јерменија налази на суптропским ширинама, суптропска клима је заступљена само на крајњем југу земље, тачније у околини града Мегрија, где се производи карактеристично јужно воће — лимун, наранџе, маслине итд. У остатку земље клима варира од планинске до континенталне с врућим летима и хладним зимама. Клима Јерменије погодна је и за гајење винове лозе, а на тлу ове земље пронађена је и најстарија винарија на свету.

Главни, и уједно једини милионски град у земљи, је престоница Јереван у коме живи трећина целокупне популације земље.

 

Историја

 

Јерменија, коју њени становници зову Хајастан, једна је од најстаријих држава света. Име је добила по Хајку, легендарном војсковођи и прапраунуку Нојевом по сину Јафету. Он је у окршају код језера Ван убио Вавилонског краља Нимрода 2492 године пре Христа. Име Јерменија сусреће се први пут у персијским „Бехистанским натписима“ 515. године пре Христа. Краљевина Јерменија је била прва држава на свету која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века — 301. године. Након 636. Јерменија је потпала под арапску власт као аутономна кнежевина Јерменски Емират (637—884). Јерменски Емират је обухватао и делове Грузије и Кавкаске Албаније а престоница му се налазила у јерменском граду Двину. Године 884. кнежевина је успела да се ослободи арапске власти и врати своју независност.
Обновљеном краљевином владала је династија Багратида све до 1045. године када се распала на кнежевине. Њих су нешто касније, 1071. освојили Турци Селџуци. Многи Јермени су бежећи пред Селџуцима нашли уточиште у планинама Тауруса где им је византијски управитељ пружио уточиште. На том месту, у подручју града Тарсуса у Киликији је већ 1080. формирана јерменска краљевина Киликија (1080—1375). Током тридесетих година 13. века на територије јерменских држава на северу упали су Монголи и друга средњоазијска племена. Монголски упади, који су све више слабили јерменске државице, трајали су све до краја 15. века. Од 16. века је подељена између Османског и персијског царства. После Руско-турског рата 1828-1829 Русија заузима источну Јерменију а западни део остаје у Османском царству, што ће се показати као погубно.

12714252_10204478387954726_1733505636_n

 

Геноцид над Јерменима

 

Иако су у својим областима Јермени имали неку врсту аутономије, већинско муслиманско становништво Турске је дискриминисало хришћане и стално им одузимало слободе што је доводило до отпора Јермена. Султан Абдул Хамид 2. је између 1894 и 1896 године споровео чистке у којима је страдало између 100.000 и 300.000 Јермена. У току 1. светског рата Русија и Турска су се налазиле на супротним странама, а Турци су на Јермене гледали као на руску 5. колону. 1915. год. Турска доноси т.зв. Техчирски закон т.ј. закон о депортацији који је био увод у велики геноцид над Јерменима у којем је страдало око 1.500.000 људи. У Jерменији се 24. априла обележава Дан мученика (Дан жртава геноцида).
Геноцид над Јерменима у Турској познат под другим именом, као «Масакр над Јерменима». У Јерменији је познат као «Велики злочин». Главним организаторима геноцида сматрају се вође младотурака Талат, Џемал и Енвер, као и вођа „Специјалне организације“ Бехедин Шакир. Истовремено са геноцидом над Јерменима врши се и геноцид над Асирцима и понтским Грцима. «Велики злочин» је други по бројности геноцид у историји након холокауста. У заједничкој декларацији од 24. маја 1915. године силе Антанте су прогласиле масовна убиства Јермена, првим у историји признатим злочином против човечности.

 

Совјетски и постсовјетски период

 

Бољшевици преузимају власт у Јерменији 1922. и она заједно са Грузијом и Азербејџаном приступа СССР-у као Транскавкаска република. То траје до 1936 .год. када се укида Транскавкаска република а Стаљин даје Азербејџану Нагорно Карабах. Крајем 80-их година прошлог века ту ће се одвијати сукоб између Азера и Јеремена који ће се завршити 90-их година са самосталношћу Нагорно Карабаха. Јерменија је изашла из СССР-а 23 августа 1990. године а већ септембра исте године добија и међународно признање. За то је изузетно заслужна јерменска дијаспора која је веома бројна. Процењује се да има 8.000.000 Јермена ван матице а само 3.200.000 у Јерменији. Интересантно је да је Јерменија једина моноетничка држава бившег Совјетског Савеза, јер готово 98% популације су етнички Јермени.
Постсовјетски период није карактерисала стихијска приватизација као у случају Русије и још неких чланица СССР-а, мада је било покушаја. Прве постсовјетске године биле су праћене великом економском кризом и крвавим ратом између Карабашких Јермена и Азербејџана. Као одговор на јерменску подршку Карабаху у сукобу, Азербејџан је увео трговачку и саобраћајну блокаду према Јерменији (којој се 1993. придружила и Турска) што је уништило и онако слабу економију Јерменије. Примирје је потписано 1994. године уз посредство Русије, а у рату је страдало око 30.000 људи док је преко милион лица расељено из својих домова на обе стране.

 

„Електрични Јереван“ – „Евромајдан“ у покушају

 

 Крајем јуна 2015. на помолу је била још једна од „обојених револуција“. Грађани Јеревана су изашли на улице, протестујући против планираног повећања цене комуналних услуга. Јерменска „Електро-мрежа“, иначе у руском власништву, била је мета „народног гнева“, међутим, главни циљ протеста било је обарање владе. За почетак, збуњујуће је било што су демонстранти одбијали преговоре са државом ако само желе да се одупру повећању цена струје. 23.6. унутрашњи провокатори подстицали су масу да упадне у председничку палату и, после поновљених молби да распусте илегални скуп и разиђу  се, полиција је почела да хапси демонстранте. Крајњи исход је 11 повређених полицајаца и седам демонстраната, при чему је код 237 ухапшених пронађено оружје (боксери, ножеви, металне палице и шипке.)

На протест је сутрадан изашло 15 хиљада људи, а поновни захтев  председника Саргисијана за преговорима је одбијен. „Револуционари“ су вероватно били охрабрени и изјавом Стејт департмента која је у духу кијевског "Евромајдана" гласила овако: „Забринути смо због извештаја о полицијској прекомерној сили на протесту 23. јуна ујутро, као и због додатних извештаја о злостављању у полицијском притвору. Такође нас брину и информације да су новинари и њихова опрема били посебна мета током операције (полиције).” Кад САД издају саопштење у коме дискретно подрже опозицију, оне се потпуно супротстављају било каквим покушајима власти да успостави ред и закон и одговори на нелегалне провокације. Исто то се десило и у Украјини. Сличности са „Евромајданом“ има још: „Електрични Јереван” има тајну организациону мрежу која је посвећена промени режима. Реч је о организацији „Грађански уговор” чији је вођа Никол Пашинијан.

 Чињеница је да је реч о нихилистичкој организацији, јер је она на први поглед против свега – и против владе и против опозиције – али не каже притом за шта је. Пашинијан је по опробаном рецепту ангажовао и медије, уметнике, интелектуалце а претпоставља се да ће му до изборне 2017. године прићи и опозиција. Велики је противник Русије и циљ му је да у Јерменију доведе антируску владу. „Обојена револуција“ је , дакле, тек у повоју, што је не чини мање опасном. Тим пре што су организације при „Електричном Јеревану“ привукле пажњу Џорџа Сороша па им неће мањкати ни финансијске подршке

 

„Хајастан“ данас

 

Јерменија је последњих година учинила много на преласку на тржишну економију (2009. је сврстана на 31. место у свету по слободи пословања). Интензивирање односа са европским земљама, Блиским истоком и Заједницом Независних Држава довело је до раста трговачке размене. Главне сировине и добра у земљу и даље улазе преко Грузије и Ирана са којима Јерменија има специјалне и паралелне везе (нпр. ирански гасовод и право на коришћење грузијских лука ради трговине).

12659794_10204478389994777_628469079_n

 

Треба истаћи да је Јерменија у одличним односима са Русијом, што је свакако утицало да се земља определи за чланство у ЕАЕС-у. Трговина са Русијом чини 20% укупне спољно-трговачке размене државе, а руске компаније су и највећи улагачи у јерменску привреду. У близини града Гјумрија налази се велика руска војна база, као део договора о колективној безбедности држава чланица ЗНД-а.
Данас је Јерменија земља која се развија и има прилично добар стандард али не на уштрб социјалних давања. Чланица је Евроазијског економског савеза од 2. јануара 2015. Заједници која је претходила ЕАЕС-у Јерменија се прикључила још раније, али је тек 1.1.2015. настао је Евроазијски економски савез као такав. Иако је континентална држава, Јерменија је чланица Организације Црноморске сарадње. Исто тако је и чланица, и једна од земаља оснивача ОДКБ-а. Кад се све сабере, Јерменија је чланица око 40 организација.
Иако историја према Јерменији није била блага, народ је успео да сачува језик, културу и државу. Јермени су ово успели да остваре захваљујући великим жртвама, одрицањима и јаком утицају дијаспоре у великим државама. Развоју Јерменије свакако доприноси чланство у ЕАЕС-у. Јерменија је пример како и мале државе ван романско-германског света могу бити добра места за живот.

 

Предраг Милојевић