TSIDMZ


 

„Носталгија за Тулом у доба машина“

 

„Thule Sehnsucht in Der Maschine Zeit“ није музички бенд, већ пројекат, концепт, идеја, иза које стоји један човек: Солимано Мути. Име пројекта (на немачком) значи: „Носталгија за Тулом у доба машина“. Носталгија за Полом, за Северним полом, за Хиперборејом; носталгија за вечношћу. Зашто на немачком језику? Претпостављамо да је у питању асоцијативна веза са мислиоцем који је у XX веку најдубље промишљао технику и назрео тајанствено биће које се иза ње скрива: Ернстом Јингером и његовим Радником, митском фигуром нашег доба, „времена машина“, коју је описао у својој култној књизи „Der Arbeiter“.

 

12834963_10204595799169933_1069147882_n

 

„TSIDMZ је италијански пост-атомски/електро/мартијални пројекат са бројним утицајима из различитих жанрова у области електронске музике. Он је рођен и замишљен између 2002. и 2007. године. Његова сврха је да буде што је могуће више еклектичан, остајући веран својим циљевима“ (С. Мути).

 

Нови, застрашујући еон

 

„Данас нисмо толико у рату против једног народа, против неког феномена, странке или политичке идеје, већ против појаве једног новог и застрашујућег еона, еона који ће почистити традиције и обрнути вредности, поништити и заменити дубоку, праву и духовну суштину људског бића лажним, ниским и демонским идентитетом. Због тога, морамо бити футуристи: гледати на будућност и на технику као наставак у односу на прошлост и традицију.“ Тако TSIDMZ усваја евроазијску идеју, концепт и теме: друштвену равнотежу, превазилажење сваке идеологије, метаполитички и метафизички поглед на свет како би вратио Вечност у постмодерност.“

Тула (Thule, Ultima Thule) је исконски простор, „вероватно физички, али несумњиво метафизички простор“. Подсетимо се да је Тула, према индоевропским митологијама, исходиште из кога су потекли народи који данас настањују Евроазију; место почетка, тачан еквивалент библијског Едена. Носталгија за Тулом је носталгија за прошлошћу и носталгија за будућношћу.

 

12825156_10204595803410039_143977319_n

 

У „време машина“ и технике, електроника, електронска музика и свака форма индустријске уметности постаје императив. ТSIDMZ је херојски позив за стварање Новог човека у постатомском добу – човека који ће се интегрисати са машином, како би постао њен господар, а не њен роб или жртва. „Као резултат, то ће створити уметничку идентификацију која ће нам дати нови идентитет, идентитет Радника, како је то разумео Јингер“. Планетарног Радника, који је митска фигура, Титан новог доба, док је техника само начин на који се врши мобилизација света кроз његов лик.

Еклектицизам је природан и нужан избор у доба технике и машине, у доба постмодерне у коју ће се вратити Вечност. Исто тако, за TSIDMZ је важан још један принцип: принцип сарадње, колаборације са другим уметницима и ауторима, укључујући наступе и сарадњу у студију*. Еклектицизам као метод рада је начин „да музика не постане досадна, да очувамо пажњу слушалаца и дамо простор свим мојим музичким утицајима. Осим уколико нисте Моцарт, сарадња (са другим уметницима) постаје један од највалиднијих начина да пројекат увек буде иновативан и отворен за различите идеје (С. Мути).“

 

Борис Над

 

*више о компилацијама Евроазијске асоцијације уметника и пројекту „Домбас“ у чланку ЕАА, о сарадњи Солимана Мутија и Бориса Нада у чланку о Борису Наду